Mart 2025. - Mesec borbe protiv raka: zdrav stil života u svakom našem danu

Mnoštvo različitih životnih opredeljenja, ciljeva i aktivnosti, često u životnoj praksi dovode do zanemarivanja nekih od osnovnih načela zdravog življenja, i time najizloženije pojedince uvode u značajne dugoročne rizike po zdravlje. Obično su rizici kojima se izlažemo usled nedovoljne pažnje neprepoznati ili im se iz raznih razloga umanjuje značaj, pa se na njihove posledice retko podsetimo, i time izloženost efektima nezdravog životnog stila produžavamo. Sa druge strane, znanje o mogućnostima za očuvanje i unapređenje zdravlja pruža nam mnoge načine kako da unapredimo svoju ličnu zdravstvenu situaciju – prvo, uviđajući da na značajan deo faktora rizika možemo da utičemo promenom sopstvenog ponašanja. U ovom svetlu, ključne faktore rizika koji su istovremeno i podložni našim životnim izborima predstavljaju pušenje i izloženost duvanskom dimu, štetna upotreba alkohola, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost. Pored malignih bolesti, ova četiri faktora rizika posmatrana su i u širem kontekstu njihovih negativnih efekata, povezujući se potpuno ili izdvojeno i sa rizicima za oboljenja koja su objedinjena pod nazivom hronične nezarazne bolesti (najznačajnije su bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, hronične bolesti pluća, maligne bolesti).

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:

      • 30 - 50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika

      • Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 % smrtnih slučajeva od raka u svetu.

      • Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.

      • Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)

      • Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

      • Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6 % u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

 

U Srbiji se sprovode nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji imaju za cilj smanjenje oboljevanja i umiranja od ovih bolesti. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.