Март 2025. - Месец борбе против рака: здрав стил живота у сваком нашем дану

Мноштво различитих животних опредељења, циљева и активности, често у животној пракси доводе до занемаривања неких од основних начела здравог живљења, и тиме најизложеније појединце уводе у значајне дугорочне ризике по здравље. Обично су ризици којима се излажемо услед недовољне пажње непрепознати или им се из разних разлога умањује значај, па се на њихове последице ретко подсетимо, и тиме изложеност ефектима нездравог животног стила продужавамо. Са друге стране, знање о могућностима за очување и унапређење здравља пружа нам многе начине како да унапредимо своју личну здравствену ситуацију – прво, увиђајући да на значајан део фактора ризика можемо да утичемо променом сопственог понашања. У овом светлу, кључне факторе ризика који су истовремено и подложни нашим животним изборима представљају пушење и изложеност дуванском диму, штетна употреба алкохола, неправилна исхрана и недовољна физичка активност. Поред малигних болести, ова четири фактора ризика посматрана су и у ширем контексту њихових негативних ефеката, повезујући се потпуно или издвојено и са ризицима за обољења која су обједињена под називом хроничне незаразне болести (најзначајније су болести срца и крвних судова, шећерна болест, хроничне болести плућа, малигне болести).

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Превенција и рано отркивање рака

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

      • 30 - 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика

      • Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.

      • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.

      • Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)

      • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

      • Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

 

У Србији се спроводе национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који имају за циљ смањење обољевања и умирања од ових болести. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.